Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gosn. Čeda i još jedan…
Bio sam nov u tom stripu
komšijin mali kog’ su pustili da gleda…
Stari Nestorov potpalivši korov tad reče mi:
"Ti si mlad, ti ćeš dospjeti za taj hlad…"

Jednom je prošla kraj mene
sa tipom kog’ sam znao taman da se javim…
Skrila je pogled na vreme,
al’ sasvim dovoljno za bluz
u mojoj glavi…
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
i sve što već sleduje…
Neka, lutko, u redu je…

Hej, sve to dođe na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje…
hej, opet tornjevi tuku na sv. Luku
jesen je kriva…uvek me rasturi siva…

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu…
Vozio hiljadu milja
k’o onaj ružni Francuz
u prelepom filmu…
Vukle me šine pod točak mašine,
al’ ona me spasila…
sve druge ugasila…

Jednom su palili lišće
sa one lipe dim je leteo do neba…
Na koncu, nema ih više -
stari Nestorov, gosn. Čeda i još jedan…
Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio…
i shvatiće kad-tad
da ne zna šta je hlad…